Interesantnu storiju napisao je na dubrovačkom, koji se sve manje čuje među dubrovačkim stanovništvom, svima nama znan, Mišo Mihočević.

Pročitajte, možda ste neke riječi zaboravili, pa se podsjetite, a možda neke nikad niste ni čuli, pa je ovo prava prilika za to:

Ajme… postijer ostavio u falu, a ja skaso ufalu, pa evo jope da se Ankica ne najedi:

Draga moja Kate,

Ne spominjen se ka san zanji put kupila bul i impoštala pismo u kašetu, ma evo te zoven na telefon a ne javjaš se a ja i tako neman što činit a maloprije san ka san se vraćala oservala kašetu od pošte odma kala kuće pa mislin se iden napisat pismo biće da nijesan pjutosto zaboravila pisat baš iden provat odka nijesan a i perke u moje Marjane ima karte i lapisa kolikohoćeš ima i soprakuperata sve u kolurima pa ću od gusta ajme moja Kate nadan se da ćeš i ti jedanpu u Zagreb da jon vidiš kuću mirita ti a za pravo rijet nijesan ni ja bila odka se udala ima punijeh osan godišta moja Kate kako vrijeme leti pravo reci. Žo mi je da te nijesan arivala avizat ma mi je bio taki konfuzijun neki dan mi je Ivo pošo u dotura po rićete znaš da ima tlak i kolesterol i vratio se doma da ga je pregledo i reko mu da bi trebo ić u ošpedo a ja san odma rekla moj Ivo nećeš ti meni na Medarevo nećeš ne nego je od Marjane muž odma sredio na Rebru pa smo arivali uhitit bijete za avijon ja san ti se moja Kate spakovala nikad prije pa smo ti u dva dana finuli u Zagreb a nijesan ćela na Medarevo isto je ovo Zagreb a mi smo ti doli na kraju od svijeta to vidin ka pođen malo učinit đir okokuće sve butiga do butige nema što nema baš san se sjetila tebe kako smo onomadne nas dvije iskale lastike za donju robu i puce za intele pa na finału nijesmo znale đe prodavaju pa san evo maloprije uzela dosta razne lastike i baš one široke i konca u svijen kolurıma od svijeta i krasnijeh sigureca neka iman i promisi i fermaje priznaj odka ih nijesi viđela pa san uzela i sad iman za dokle san živa donije ću bome i tebi ne moramo više moja Kate bacila za pometra lastike sve u jednon malon krasnon butigi nema dva kvadrata manja od one pokojnoga Prlende sve ima za šit ples i perfino za kukičat samo bome nema slomjenijeh ombrela.

Onda ti nas je na avijon odveo s auton muž od Ivane oni i tako živu u Župi pa in se nije bilo teško vrati doma a i da jes pa što mi smo jon bome roditelji nego on vazda njorga da će jedva jerbo ima puno posla bogu fala pa mi nekad prisjedne što san ga išla molit ali ovi put kad se trata od zdravju nije ništa nego nan je anci i pomogo s bagajama a Ivana je čekala u autu jerbo da će plati kaznu to ti nijesan baš skoprila zašto kaznu za doves putnike s kuferon i još su morali plati skupe bijete ali moja Kate i ovako je svijet pošo kvragu ma reci po duši.

Intanto ti ovo s Ivon ništa još ne znan zet ga je vodio na Rebro jutros izvanzora a da ja ne treban ma i boje što ću se tamo tresti a i ne puštaju perke je još korona pa mi govori zet da je i on čeko vanka pa je pošo ća a Ivo moro ostat čekat za se upisat govoru da su redovi za svuđe jerbo ovo nijesu nikoga primali ko nije imo umrije od te vražije korone ali se eto moja Kate ufan da će sve bi kako toka a falabogu bi će u dobrijen rukama i sad ga je zet pošo uzet na Rebro bi će se dosa više upiso. Baš me je pogustalo pisa mogu ti rijet ma isto bi mi dvije boje na telefon pa bi nas vragovi odnijeli jedno dvijetri ure kako i svaki put ma neka odka smo u Mokošici a vi u Lapadu i tako se ne vidimo pa da se barem čujemo.

Tako bi rada da mi vidiš kuću od Marjane kako su uredili moja Kate lako ti je kad imaš para on zarađiva ima bi velike solde ja ne znan koliko da mi ne bi rekli a i Marjana ima lijepi poso u komunalnomu i prima lijepu platu a govori da se ne prećipitava nego da sve polako i kolafjaka. Meni je malo žo što je finula povjes umjetnosti za bit u kancelariji ali što ćeš moja Kate mora bit sretna da ima i ovo koliko danas mladijeh s fakulteton radu ko konobari. Eto ti sad će oni svaki čas a ja moran još spravit šnicele za kad dođu i da mi se ne prekuha grah rogačić stavila san patate ima nekoliko. Arajdana san da san ti baš napisala pa ću ope kad bude štogo novoga a ovo ću impoštat apena iziđen na dvor jerbo mi je kašeta ispo kuće.

Pozdravi mi sve tvoje i Jadranku ona je dobro čeljade jes malo lajava ali ti može puno vaja nikad ne znaš u godinama smo adijo zasad i neka nas svijeh čuva naš sveti Vlaho. Iden na misu na šesura pobje pa ću upali šteriku za sve naše.

Tvoja Ankica