Umro je Duje, čulo se po Gradu, tugovao je Lapad. Rastužila je ta vijest mnoge Dubrovčane koji su ga znali. Znali smo i koliko je tugovao za svojom Dubom, a ovako se od Duje Borovine oprostio Neno Kera:
Kad bi se on zadero mojaaaa, bježali su iz šesnaesterca i gostujući i domaći igrači.
A igro je i branio i u Dubrovnika i u Goška.
Golman i fer sportaš.
Iza onog korpulentnog Charles Bronson lika je stajala jedna topla i vesela ljudina.
Kozer i šeret, oni mangupski, po lapajsku.
I oni njegovi legendarni vinski podrum na placi u Lapadu đe su se skupljali posebni veseli duhovi i intelektualni obješenjaci.
Duje Dujko Borovina.
In memorijam.
Još jedna od Grada legenda otišla zavazda.
